Drogi dnevniče, denas je nedilja 19.4. 2026. Predsezona je počela, a jo san se zaljubi.
Pišu: Kumarice
Drogi dnevniče, denas je nedilja 19.4. 2026. Predsezona je počela, a jo san se zaljubi. U birtiju je došla nova konobarica Ruža iz Ukrajne. Ustvari se zovije Roza, ali je svi zovu Ruža, pa tako i jo. Znon da san nedavno po grodu nosi transparenti protiv stronih radnikov, ali za jenu vakovu, sa plavin ricićima ča joj padaju preko vrota i pjegicama na prčastin nosiću, ne bi imo ništa protiv ako bi se i za stalno preselila u Prijeko.
Ponediljak 20.4. 2026.
Još mi je inbutida na postelji a Slovenci i Švabe navolili iz trajekta koda na Mulu doju muhto pečeno. Gustjernu san prepituro s dvi ruke jopna i gurnu u nju televiziju i kauč na razvukivanje. Ćićo pizdi da kako moren u tu vlagu dovodi furešti i naplaćiva 50 eura, ali ča un zno, komunjara je samo ljubomorna na moje poduzentišvo. Zbog svjega nis uspi pojti do Ruže.
Utorak 21.4. 2026.
Pili smo ispri butige i unda je Lepi dobi poruku od nepoznatog broja da je bomba ispo naše klupice. Ćićo se nognu ustronu i isprdi, reko je bogami dojava ni bila lažna. A ka smo ko bombi, Ružu nisan denas vidi, biće ne rodi. Tribon dozna ko koga živi.
Srida 22.4 2026.
Miri san se na vagi. 98 kg, ni loše za moju visinu, 174 cm. Da mi ni vakovoga nosa bi bi nojlipši mladić u Prijeku.
Četvrtak 23.4. 2026.
Bi san u birtiji. Malo smo proćakulali jo i Ruža. Baš lipo govori naši. Jo san reko panjemajem malo ukrajinski i unda se nasmijola. Imala je crvenu šminku razmazonu po zubima. Dozno san da stoji na Zmorcu. Jedini problem je ča san imo samo za dvi pive pa san tribo poj ća. Ali vrnu ću se drugi don obavezno.
Pjetak 24.4.2026.
Uhapsili su Lepog. Pi je ispri butige i unda je pošo vozi auto iako mu je kuća bliže nego misto di je parkiro. Zaustavili su ga odmo kraj pumpe, ni ni krijenu. Napuho je 1,8. Unda su ga odvukli u grod da se otrijezni, ali je bajbukana bila puna pa su ga poveli u Benkovac. Vrnu se tek u nedilju.
Nedilja 26.4. 2026.
Došli su mi Švabe, njih dvoje, išoroni i puni rećinov, pitati za apartman za dvi noći, reko san sto eura i povije ih u gustjernu. Pitali su di je internet. Reko san da ča će in internet ka imaju teletekst. Bili su bosi pa san na njemački reko niks šporkin nogama u postelju. Ako mi ne bude kurilo s turistima, pita ću Ružu oće li se preseli u gustjernu, da ću joj dobar popust. Vraga će joj Zmorac.
Ponediljak 27.4. 2026.
Šoldi od apartmana san spizdi u birtiji, ali ni mi žo. Sviđon se Ruži garant, uvik mi zanosno stavljo pivu na šank, a jo je šarmiron sa pričama iz rata. Pričo san joj kako san sa kalašnjikovun iz Magazina zapuco prema četničkin razaroču ka je doplovi između groda i Prijeka. Unda su me četnici skužili, pa su okrijenuli strojnicu prema Prijeku i ispolili rafal. Pogodili su dvi kuće, srića niko ni poginu. I kod njih je sa rat, govori. Znon, govorin jo, prokleti Putin. Još jedno ovakovo druženje pa ću je pita oće li s manun na pivu ispri butige. Samo da mi Ana ne dozno za ovo. Ali ča ću ka san neodoljiv.
Utorak 28.4 2026.
Izašla je knjiga o Prijeku. Govori načelnik Jure na televiziji da nismo sto godin imali nešto vako vridno, još o knjige biskupa Marčelića. Promocija je bila na fakultetu u Zadru, svi profesori su bili tamo š njin. Naš Jure je baš elokvetan. Po govoru se uopće ni kužilo ki je među njima profesor a ki načelnik. Jedino po stumku. Na kraju je svečano priopći da se knjiga more kupi u općini za 85 eura. Šusta je reko da grije dignu kredit.
Srida 29.4. 2026.
Bila je rasprava ispri butige o onome skijošu Pavleku ča je pokro 30 milijuni. Lepi govori da je pobigo u Kazanstan. Ćićo govori da samo budale bižu iz Hrvacke ka nešto ukradu, jedini ki je bižo je bi Sanader i radi tog je završi u pržunu. Jo san samo misli o zlotnoj kosi moje Ružice. Šusta je unda reko da je Pavlek mola beba za Grofa. Tote san se trznu i viknu da bez Grofa Prijeko ne bi nika postalo ono ča je sa. Šusta se je složi.
Četvrtak 30.4. 2026
Ajme muke mojie i joda. Bi san u birtiji i sve je bilo super sa Ružun, smijali smo se i zajebovali. Kad san naruči četvrtu pivu ona se pružila preko šanka da mi je do i cice su joj provirile iz majce. Reko san da bi ih od gušta malo promišo. Ona se noglo uozbiljila, zalipila mi brzinski žlepu i izbeštimala nešto na ukrajinskin. Unda je došo vlasnik pa san tribo pojti ća. Srce moje slomljeno.
Pjetak 1.5 2026.
Prvi maja je i slavili smo ko mene u dvoru operaciju Bljesak. Bili smo jo, Joško i Mile iz bataljuna. Pivali smo Bralića i Tomsona, a Mile je posli držo impoznatan govor o Tuđmanu. Meni se zapravo ni slavilo, skoro san zaplako ka je Joško poče piva Ružu hrvatsku, ali san utjehu našo grickajući marinironi inćuni. Unda je došo Ćićo, i reko ča je hrvatine žderete ope, unda je Mile prema njemu zahiti pijat s inćunima, unda su se inćuni i pijat rasuli po Vesninin vrtlu, unda su meni suze krijenule u četri rjeda, unda san pošo podabirati inćuni koda su orkule, unda se na barkunu stvorila Vesna i počela vika da kuoga kurca joj gazin po artićocima, unda je Joško viknu jebali te artićoci, mi smo branitelji i budi nan zahvalna, unda je Vesnin Ante izašo iz kuće s palinun, unda je Ante prelušći Joška posri škinije, unda se komod paline odlomi i odleti Mili drito u arkadu, unda je Joško jauknu da ne more disa i da su mu slomljena rebra, unda je krvov Mile zazvo policiju i hitnu, unda san jo u suzama pogricko marinironi inćuni iz vrtla, unda je policija došla i pitala ča se dogodilo, unda je Ćićo reko oba su pala. I unda je iz kuće izašla moja Ana sa dnevnikun u rukama. I unda znote ča je bilo, operacija Bljesak. Po je i treti.